УПИС УЧЕНИКА У ГИМНАЗИЈУ, ЗА ШКОЛСКУ 2020/21. ГОДИНУ

ОБАВЕШТЕЊЕ

УПИС УЧЕНИКА У ГИМНАЗИЈУ, ЗА ШКОЛСКУ 2020/21.ГОД.,

МОЖЕ СЕ ОБАВИТИ, БЕЗ ДОЛАСКА У ШКОЛУ, ПОПУЊАВАЊЕМ ПРИЈАВЕ ,ПРЕКО ПОРТАЛА Е-УПРАВА.

УКОЛИКО СЕ УПИС ВРШИ У ШКОЛИ, ПОТРЕБНО ЈЕ ДОНЕТИ ПОПУЊЕНУ ПРИЈАВУ ЗА УПИС, А ШКОЛА ЋЕ ПРИБАВИТИ ОСТАЛЕ ДОКУМЕНТЕ У ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ, КОРИШЋЕЊЕМ УСЛУГЕ Е- УПИС.

ПРВИ УПИСНИ КРУГ ЈЕ У ЧЕТВРТАК, 09.07. И У ПЕТАК, 10.07.2020.ГОД. ОД 8:00 – 15:00Ч

ДРУГИ УПИСНИ КРУГ ЈЕ ПОНЕДЕЉАК ,13.07.ОД 8:00 – 15:00 Ч

ДОБРОДОШЛИ У ГИМНАЗИЈУ!

Директор,

Биљана Обрадовић

Драги матуранти!

Налазите се на животној прекретници, пред питањем: Куда даље?

Средњошколски дани су иза вас, пред вама неколико путева.

Који год да изаберете, знајте да је најважније у животу, да би се постигла аутархеја или задовољство самим собом,у   аристотеловском смислу те речи, да мудро изаберете људе у свом окружењу,који ће открити дијамант у вама као и да ви видите дијамант у другим људима. Такође, да ускладите жеље са могућностима.

  • УПОЗНАЈ СЕБЕ САМОГ, по Талесу, значи открити у себи највише вредности и врлине које ће вас водити и помоћи вам на животном путу.

Наставник социологије, директор Биљана Обрадовић

ПАРТНЕРСТВО ЗА БУДУЋНОСТ

Гимназији свечано уручен сертификат компаније ЦРХ Србија за победнички пројекат Школа у облаку, на конкурсу Партнерство за будућност. Средства донације уложена су у опремање кабинета за ИТ смер.
У име колектива, директорка је упутила захвалност компанији ЦРХ Србија.

РЕЧ ШКОЛСКОГ ПСИХОЛОГА

Пандемија вируса Covid 19 није напала једино наше телесно здравље. Она утиче и на наш ментални живот. Можда примећујете промену расположења, спремате се да коригујете животне планове и преиспитујете своје ставове. Време је да појачате бригу о телесном и менталном здрављу. Зато, ево неких корисних препорука. Главне савете сигурно већ знате, али обратите пажњу на ПОСЕБНЕ ПОРУКЕ.

Психолог

Весна Илић

Гимназија и сарадња са Црвеним крстом Параћин

Ученици Гимназије  и професорка хемије  мр Драгане Стамболић годинама сарађују са Црвеним  крстом у  Параћину и  постигли су запажене резултате. Школа је носилац сребрног и златног знака Црвеног крста. Ове године било је осам активиста другог разреда у Црвеном крсту Параћин из Гимназије од којих су пет ученика отишли на општинско такмичење у првој помоћи и освојили прво место. Сви су наставили са даљим активностима у Црвеном крсту, али су се издвојила три ученика, Гавриловић Огњен, Милетић Мина и Стојановић Петра.

Огњен Гавриловоћ  је активиста од 2018. године и за кратко време стекао звање Едукатора у области борба против трговине људима, а полагање за звање инструктора-тренера у области борба против трговине људима одржаће се 04.07.2020 у Београду у Црвеном крсту Србије. Полазник је  предавања о ДДК-Добровољном давалаштву крви  и већ 2020. године постао је председник омладинске теренске јединице Црвеног крста Параћин.

Ученице Гимназије Мина Милетић и Петра Стојановић достигле су такође звања Едукатора у области борба против трговине људима и биле на такмичењу из области прва помоћ у Мионици. Уз остатак екипе представљали су Гимназију и Црвени крст Параћин.

Ученици трећег и четвртог разреда 14.06.2020.године  донели су школи плакету ШИРОКО СРЦЕ у знак признања за постигнуте изузетне резултате на омасовљавању добровољног давалаштва крви у 2019.години у категорији средњих школа.

Распоред полагања ванредних испита у јунском испитном року

Е – ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОЛАГАЊА МАТУРСКОГ ИСПИТА ШКОЛСКА 2019/2020. 

Пријављивање матурског испита ове године спроводимо електронским путем. Молимо ученике који заврашавају 4. разред са позитивним успехом да преузму формулар пријеве за полагање матурског
испита.  Штампани и попуњени формулар ученици треба да предају одељенском старешини на дан када полажу писмени део матурског испита из српског језика и књижевности, у просторијама Гимназије, као и два штампана примерка матурског рада.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 2020. ЗА ИТ СМЕР

За упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику кандидат полаже пријемни испит на коме решава тест из математике.

На пријемном испиту задаци ће бити средњег и напредног нивоа, а за припрему  се могу  користити збирке задатака за припрему завршног испита.

Пријемни испит се полаже 10. јуна 2020. године, у 10 часова.

Гимназије у којима ће се полагати пријемни за одељење ученика са посебним способностима за информатику и рачунарство (ИТ-одељење) :

  1. Прва београдска гимназија за град Београд
  2. Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“ за град Београд
  3. Гимназија „Светозар Марковић“ Суботица за Западнобачки и Севернобачки округ
  4. Зрењанинска гимназија за Севернобанатски, Средњебанатски и Јужнобанатски округ+Кикинда+Бечеј
  5. Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад за Јужнобачки и Сремски округ
  6. Шабачка гимназија за Мачвански и Колубарски округ
  7. Ужичка гимназија за Златиборски и Моравички округ
  8. Гимназија у Краљеву за Рашки округ
  9. Гимназија у Крушевцу за Расински округ
  10. Гимназија у Лесковцу за Пчињски и Јабланички округ
  11. Гимназија „Бора Станковић“ у Нишу за Нишавски, Пиротски и Топлички округ
  12. Прва крагујевачка гимназија за Шумадијски и Поморавски округ
  13. Гимназија у Смедереву за Браничевски и Подунавски округ
  14. Гимназија у Зајечару за Зајечарски и Борски округ
  15. Гимназија у Косовској Митровици за Косово и Метохију

Ученици који су се пријавили онлајн за полагање пријемног испита треба да изврше додатну пријаву за конкретну школу коју желе да упишу. Додатна пријава се врши попуњавањем обрасца Пријава за полагање пријемног испита која се налази на следећем линку http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/05/PRIJAVA-ZA-POLAGANJE-PRIJEMNOG-ISPITA-LINK1.doc

Попуњену пријаву послати на мејл адресу школе pargim@ptt.rs . У тексту мејла навести и генерички број који је добијен при онлајн пријављивању. Списак школа са мејл адресама налази се на следећем линку http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/05/SPISAK-ŠKOLA-ZA-KOJE-SE-POLAŽE-PRIJEMNI-ISPIT-LINK-2.xlsx

Ученици који нису успели да изврше онлајн пријаву или се нису уопште пријавили, могу да се пријаве попуњавањем и штампањем обрасца Пријава за полагање пријемног испита http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/05/PRIJAVA-ZA-POLAGANJE-PRIJEMNOG-ISPITA-LINK1.doc, који предају у школи коју желе да упишу.

Рок за пријављивање је од 18-21. маја 2020. године.

МАТУРА – ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ

Крај средње школе, већ годинама уназад, не може се замислити без полагања матурских испита, који су један од начина за доказивање ученичке зрелости са више аспеката.

Општу матуру полажу ученици који су завршили четврти разред општег средњег образовања и васпитања, односно Гимназију. Циљ опште матуре је да се провере постигнућа ученика, односно степен усвојености и развијености знања и умења, тј. компетенције ученика на крају општег средњег образовања и васпитања и утврди спремност за даљи наставак образовања на високошколској установи.

Матура има велики значај, како за ученике, тако и за њихове родитеље. Једна је од великих прекретница у животу ученика, па и породице у целини. Поводом матуре, у редовним околностима, организују се матурске забаве и матурски плесови, а ученици и родитељи улажу много труда, креативности и времена да та дешавања протекну спремно, без проблема, у најлепшем светлу. Након што се положи и тај испит, испит зрелости, ученици схватају да су све протекле године учили за себе. Излазе из једне установе, богати знањем, искуством и спремни за даљу животну борбу, за даље напредовање и усавршавање. Матура пружа осећај охрабрења да се закорачи у свет одраслих и све што тај свет носи. 

Ово је време кад се поставља питање како одабрати факултет, вишу школу, занимање и да ли је донета одлука исправна? Ако има оних који касне са одлуком, или су неодлучни, нема потребе за бригом. Доношењу исправне професионалне одлуке требало би да претходи испитивање карактеристика занимања, захтева тржишта, испитивање способности, карактеристика личности, интересовања, вредности и мотивације, како би се добила комплетна слика о томе у којим областима би особа имала више успеха, као и о томе на чему би требало порадити, како би повећала вероватноћу успеха у изабраном занимању. У томе од помоћи може бити услуга професионалне оријентације и саветовања која подразумева пружање стручне помоћи и подршке у самосталном доношењу професионалне одлуке: саветници за планирање каријере у свим већим Филијалама Националне службе за запошљавање, Центри за информисање и професионалну оријентацију (ЦИПС), сајтови за помоћ у професионалној оријентацији….. Професионална одлука је једна од најважнијих одлука које треба донети и не треба приступати олако. Човек проведе две трећине свог живота радећи и из тог разлога је важно да посао који одабере буде у складу са способностима, карактеристикама личности, жељама и склоностима, како би у њему могао да ужива, а самим тим буде продуктивнији и успешнији.

            Епидемија вируса која је у току, осим здравствених, оставља и значајне психолошке последице. Присутни страх и мере превенције, попут изолације, наставе на даљину и измештања радних места, одражавају се на живот породице. Погођени су осећај аутономије-слободне воље, осећај повезаности са другим људима, осећај ефективности (компетентности). Долази до значајних промена у друштву, које ће оставити трага и на процесима развоја идентитета савременог адолесцента. (страх, неизвесност, продужена зависност од родитеља…). Адолесценција, период младалаштва, и иначе је доба великих и бројних развојних промена. Адолесцент је често и сам збуњен оним што осећа (немир, анксиозност, збуњеност, конфузија…), што жели и чини у том развојном периоду…

У оваквим околностима, будући матуранти остаће ускраћени за доста тога. У годинама су када се ништа касније не може поредити са овим сада. Једном су матуранти и то се не може поновити. Несумњиво су сањали, ишчекивали и радовали се стицању дипломе, матурској прослави, матурском плесу… као и старије генерације. Завршиће средњу школу у околностима које нису уобичајене. Али то свакако неће умањити могућности за упис жељеног факултета, више школе… Непоновљива стечена пријатељства током средње школе наставиће да живе независно од начина обележавања испита зрелости. Сигурно ће свако дати свој допринос да све протекне тако да се одржи континуитет, продуктивност, осећај пријатности испуњењем свих предстојећих задатака и обавеза. Тиме ће се свести на најмању меру осећај фрустрираности и пратеће негативне емоције.

Свету су потребни матуранти који ће у овом тренутку, упркос свему, прихватити одговорност и носити се са њом. Неће бити лако и никада није. Зато ово и јесте прави испит зрелости: развијати способност толеранције на све фрустрације и неизвесности које живот носи, способност прилагођавања променама и непредвидљивим тешкоћама, неговати реалистичко мишљење, објективност, отвореност за нова искуства, оптимизам, независност, радозналост, контролу и испољавање емоција…и у свим невољама и тешкоћама видети изазов и шансу за развој и успех.

Весна Јевтић, наставник психологије

Средњошколци у доба короне

Већина ученика у првом полугодишту сваке школске године жели да покаже нову снагу, енергију коју су сакупили током лета, решени да “окрену нови лист”, уложе труд у оне предмете које баш и не воле, покажу своје најбоље издање новим професорима. Многи дају себи обећање да ће додатно радити оне предмете које воле, за које су заинтересовани и који им причињавају задовољство, јер ће им, управо они, можда, бити од значаја за личну будућност. Прво полугодиште је дуго, хладно, напорно, а ученици су, најчешће растрзани између очекивања професора и сопствених жеља за доказивањем и остваривањем. При крају понестаје енергије и воље, па већина у учионицама ( и са једне, и са друге стране катедре) са нестрпљењем чека крај, како би се обновили ентузијазам и жеља. Већина се радује другом полугодишту, јер оно је осунчано и топло, испресецано празницима и распустима, носи припреме за плес матураната, куповину хаљина и првих одела за посебно вече, нове баште за изласке, нове шансе за заљубљивање и најављује дуго, дивно лето. Свако друго полугодиште је такво. Свако, само не ово.
Ово друго полугодиште је, прво, донело неке чудне речи: епидемија, пандемија, корона, ковид, кризни штаб, социјално дистанцирање. Углавном непознате, али застрашујуће речи. Потом је донело начин живота, потпуно непознат садашњој генерацији ђака, а њихове родитеље подсетило на претходне овакве ситуације и додатно повећало страх. Почели су дани неизвесности, са извештајима и подацима, са којима су многи ученици имали проблем како да их прихвате и обраде у својим младим главама. Средњошколци нису мала деца, која имају проблем са вишком енергије и пате за трчањем у парку, али нису ни старији људи који имају искуство. Средњошколци су млади одрасли људи, који слушају вести, извештаје кризног штаба, прате информативни програм, претражују вести на интернету и друштвеним мрежама, али недовољно искусни да схвате шта све те вести кажу. Оно, чега су најпре свесни, јесте да им је живот потпуно промењен. Недостају им контакти, који се у њиховом свету, једноставно зову дружења. Недостају им кафићи и кафе пре и после школе. Недостаје им, чак, и школа. Схватају да школа нису само тестови, писмени задаци, контролне вежбе и захтеви професора. Школа су вршњаци, смех и шала, мали и велики одмори, сусрети пре и после звона. Требало је прилагодити се овом чудном пролећу.
Драги ученици, свака вам част! Издржали сте време ванредног стања одговорно и савесно, као прави одрасли људи. Само они, који са вама не раде или вас немају у кући, могу рећи да вам је било лако. Ни мало није лако не видети најбољу другарицу или друга месецима, не пољубити драгу особу са којом сте се, до јуче, држали за руке, не изаћи петком на омиљено место, не прославити рођендан са омиљеним друштвом, не размишљати о матурској вечери, променити све планове преко ноћи. Иако све набројано старијим људима изгледа бесмислено, оно је сав ваш смисао, јер кад човек има 16, 17, 18, 19 година, то јесте оно што чини живот. Остало је споредно. А живот се свео на споредно, на преживљавање.
Сада полако можете да почнете да се враћате вашем животу. Али, сасвим полако! Сигурна сам да сте много тога научили из ове ситуације, највероватније не толико из појединих предмета, већ сте научили важне лекције за живот. Зато кажем: сасвим полако, да не бисте упропастили сав напор из претходних недеља. Мислите на себе, али и на људе око себе! Гледајте позитивно: већина је остала жива, здрава и без већих последица. Најгори и најтежи облик вируса није и неће трајати бесконачно дуго. Пропуштено ће моћи да се надокнади наредних пролећа, само ћете сада више знати да цените и оне, обичне, лепе тренутке.
Драги матуранти, вама је, сасвим сигурно, ова несрећна прича најтеже пала. Таман су све оцене биле готово сређене, одлуке о будућности донесене, таман сте почели да се припремате за најлепше полугодиште у животу. Оно се, нажалост, неће вратити. Остаје нада да ће, на неки начин, бити дозвољено одржавање матурских вечери, па и ако нисте стигли да купите, сашијете и нађете шта сте хтели, ми и ви знамо да сте најлепши и најбољи, јер сте млади! Па, и, ако не буде било прослава, ето прилике да се окупите за пет година, да препричавате ове дане са осмехом, нећете до тад остарити! Ако буде било пријемних испита, немојте се уплашити, сви који их буду полагали, били су у истој ситуацији као и ви, сви су били деконцентрисани и сви су се, једва, натерали да узми књигу у руке. Неће нико проверавати ваше знање од последњих дана, а знање из претходних година имате, оно није нестало са вирусом. Замолићу вас, као и претходне генерације, да размислите на тренутак колико вам је ових дванаест година школовања било дуго. Потом замислите колико је дуго четрдесет година, колико је отребно да радите, пре него што се пензионишете. Схватите колико је битно да тих четрдесет година радите, одлазите и враћате се будућој породици са места које волите и које вам причињава (највећим делом) задовољство! Зато, добро размислите чиме ћете се бавити, шта ћете студирати, шта можете и шта хоћете да постигнете!
Драга мала велика децо, чувајте се и останите здрави!

Маја Јочић, наставник немачког језика

Први мај- међународни празник рада

Први мај се данас обележава широм света, у знак сећања на дан када су радници  у Чикагу штрајком и протестима 1886. године захтевали осмочасовно радно време. Први конгрес 2. Интернационале, одржан 1890. годинеје установио да је„ Први мај заједнички празних свих земаља на којим радничка класа треба да манифестује јединство свих захтева и своју класну солидарност.“ Од тада се  сваке године баш 1. Маја обележава празник радника и њихових права свуда у свету.

Занимњив је податак да се овај дан славио ка о државни празник и у Хитлеровој Немачкој. У Амерци, где је све и почело, се одустало од прославе јер се сматрало да је комунистички празник. Они славе Празник рада првог понедељка у септембру.

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протесним скуповима у Београду а у српском селу две године касније. Обележавање овог празника у Србији прошло је дуг пут- од забране одржавања којој су пркосили радници протесним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе коју је увео Тито 1945. ггодине. Слављење тог празника представљало је борбу не само за радничка, већ и за политичка рава и слободе.

У србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак. Ове године таквих уранака  неће бити због пандемије и ванредне ситуације у земљи. Црвени каранфил- симбил радничког бунта.

Наставник историје Малина Петровић

О Васкрсу

У рано васкршње јутро, три пута обилазимо око цркве и заустављамо се пред њеним затвореним вратима: то су последњи тренуци ћутања пре блеска васкршње радости, и у тим тренуцима се у нашим срцима, свесно или несвесно, јавља питање које се – како каже Јеванђеље – јавило и у срцима жена мироносица које су у рано јутро трећега дана по распећу, „док још беше мрак“, дошле на Христов гроб. То питање гласи: „ Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?“. Хоће ли се још једном догодити то чудо? Хоће ли још једном ноћ постати светлија од свакога дана? Хоће ли се још једном преиспунити срца наша том необјаснивом радошћу која није од овога света, радошћу која ће сву ову ноћ и још толико идућих дана одјекивати у том сверадосном васкршњем поздраву: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

И – двери цркве се отварају. Улазимо у храм обасјан светлошћу. Улазимо у сверадосно васкршње јутрење. Али, негде у дубини душе остаје оно исто питање. „КО ЋЕ НАМ ОДВАЛИТИ КАМЕН ОД ВРАТА ГРОБА?“. Који је смисао свега тога? Који је смисао празновања Васкрса у свету препуном страдања, мржње, ништавности и ратова? Шта значи певати „ смрћу смрт уништи “ и слушати о томе да „ ниједног мртвог није остало у гробу “ када смрт и даље остаје – без обзира на сву животну сујету – јединствена и апсолутна земаљска истина? Није ли, онда, Васкрс, односно та светла Васкршња ноћ, то сверадосно васкршње ликовање само једно краткотрајно бекство од стварности, могућност краткотрајне духовне опијености после које се, пре или касније, морамо вратити тој сивој свакодневици, том слепом низу дана, месеца и година који неумитно хује крај нас, том сурвавању свега ка смрти и небићу

Сваки човек у вези са питањем објашњења васкршње вере може да сведочи само о свом сопственом и живом искуству, може да говори искључиво у своје име. Замисливши се и задубивши се у своје лично и живо искуство Васкрса, сваки човек одједном постаје свестан онога искуства из кога извире сва његова васкршња вера, одједном све у њему бива обасјано заслепљујућом светлошћу у којој се – заиста као восак од лица огња – топе све сумње и сва питања. Које је то искуство? Моја вера у Христа није произашла из тога што једном годишње, од најранијег детињства, учествујем у празновању васкршњих празника. Напротив, моја васкршња вера се родила из мог литургијског искуства живога Христа, у заједници са другим људима, и управо то искуство јесте оно што за мене уопште чини могућим Васкрс, што чини могућим да осетим радост и светлост те јединствене васкршње ноћи, што чини могућим да васкршњи поздрав „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“ одјекује у мени таквом силом.

Како се и када родила та вера? Не знам, не сећам се. Знам само ово: сваки пут када отворим Јеванђеље и почнем да читам о Христу и Његовој проповеди, сваки пут док читам Његове речи почињем – од свег срца и свег бића – да говорим у себи исто оно што су говорили они које су фарисеји слали да ухапсе Христа и који су се враћали необављена посла, говорећи: „ Никада нико није говорио као што говори тај човек “ . И знам да је Христово учење живо и данас, и да нема ничега у овом свету што се може упоредити са тим Његовим учењем о вечном животу, о победи над смрћу, о љубави која одолева смрти и побеђује је. И, штавише, знам да оно једино што ме никада не напушта и непрестано живи у мени током живота – у коме све изгледа тако тегобно и свакидашње сиво – јесте управо то унутрашње сазнање да је Христос са мном. „Нећу вас оставити сироте, доћи ћу вам“, говори Христос. И Христос нам долази и даје да осећамо Његово присуство. Христос нам долази у молитви, у молитвеном трепету душе. Христос нам долази у непојмивој, али тако живој радости коју осећамо целим нашим бићем. Христос нам долази у тајанственом, но опет тако несумњиво извесном присуству Његовом које осећамо у храму за време богослужења. Христос нам долази у Светим Тајнама. И све време у нама све више и више нараста тај опит, то знање, та очевидност: Христос је ту, испуниле су се Његове речи – ко Ме воли, Ја ћу бити са њим. И ми и у радости и у жалости, и међу људима и у самоћи непрестано осећамо Његово непорециво присуство, силу Његових речи и радост која долази од вере у Њега.

И зато је свецело Хришћанство у том стално новом и новом доживљавању вере, у непрестаном оваплоћивању вере у обредима, речима, звуковима и бојама. Ономе ко не верује у Христа Хришћанство заиста изгледа као фатаморгана. Јер такав слуша неразумљиве речи и посматра неразумљиву церемонију, и објашњава их искључиво споља. Међутим, за онога ко верује све – и обреди, и речи, и звуци, и боје – светли изнутра: и то не као доказ, већ као резултат његове вере, као живот вере у свету, у души, у историји. Зато нам је тако жив, тако стваран и тако савремен Велики Петак са његовом тамом и жалости. Зато и можемо да плачемо пред Крстом и преживљавамо изнова све то што се догодило на Велики Петак као дан тријумфа зла, издаје, кукавичлука и предаје. Зато и можемо да са трепетом и надом гледамо у живоносни гроб Господњи на Велику Суботу. Зато и можемо сваке године да празнујемо Васкрсење. Јер празник Васкрсења није празник на који се сећамо, догађај који припада давној прошлости. Васкрсење је стварни, сверадосни и свесрећни сусрет са Оним у Коме је наше срце давно већ сусрело и препознало свој истински живот и светлост сваке светлости.

Васкршња ноћ је сведочанство о томе да је Христос жив и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим. Сва васкршња ноћ јесте позив човеку да у овом свету и животу угледа и препозна зору тајанственога дана Царства Божијег. „Данас пролеће миомирише – и нова твар ликује…“, пева Црква на Васкрс. Нова твар ликује у вери, у љубави и у нади. „Данас је дан Васкрсења и просветлимо се слављем, и један другог загрлимо, и рецимо: Браћо! И онима који нас мрзе опростимо све Васкрсењем и запевајмо – „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши, и онима који су у гробовима живот дарова“.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Наставник: Дејан Соколов

Љубав

Љубав као покретач свих ствари у животу

Живот је састављен од тренутака љубави, и живот без тих тренутака је бесмислен. Говорити о љубави, то значи волети.

Због љубави многи су спремни померити планине, скинути звезде с неба, отићи на крај света и савладати разне препреке. Љубав је оно што животу даје смисао и без ње ћемо увек осећти мањак. Љубав је смисао живота. Зашто? Зато, јер људи који воле животу дају смисао.

Па добро, кажу да је смисао живота то што ми животу дајемо смисао. Мој смисао је љубав. И ето, заљубљена сам у живот, а у ствари заљубљена сам у љубав.  И увек је било тако. Љубав ме је покретала. Да постојим. Да пишем. Да стварам. Да учим.

Прва озбиљна лекција коју сам научила је давање љубави онима који су је мени давали. Када се двоје нађу, чији је примарни импулс давање, догоди се примање љубави. Догоди се љубав. Љубав боли. Да, али само живот без љубави значило би не живети. Испуњеност, стрпљење, смиреност, нереаговање, осмех, нови живот – долази из љубави. Љубав је моја зона комфора. Љубав би требало свима да буде зона комфора.

Није љубав рећи само „ВОЛИМ ТЕ“. Љубав се доказује и најмањим ситницама. Било да су то шарене кутијице, чоколадице , или пак љубавна писма. Свака ситница је вредна баш као и коцкца чоколаде. Љубав је провести дан са својим најмилијима. Љубав је волети неког онаквог какав он стварно и јесте. Љубав се деси онда када се најмање  надаш. Љубав је сањати драгу особу. Љубав може усрећити људе и омекшати њихово „каменито срце“. Љубав се мора одржавати загрљајем или коцкицом чоколаде.

Љубав је вечна инспирација песницима, писцима, режисерима. О великим љубавима писане су песме, препричаване приче и она је одувек била непресушни извор инспирације разним уметницима.

Када би мени дали један дан,
Ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
Ко је добар, а случајно сам.

Играли би, причали би нешто,
Трчали би, скакали би вешто
Ја и добар, а случајно сам.
Када би мени дали кишобран,
Ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
Ко је добар, а случајно сам.

Кишило би, док ми корачамо,
Пола тамо, а пола овамо.

Ставили би дан под кишобран
Ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали један дан,
Ја га не бих потрошио сам.

-Брана Црнчевић-

Због љубави су се водили ратови, па макар то звучало и у пренесеном значењу. Због љубави се и Ана Карењина бацила под воз, јер је одбила да живи без ње – „Ја не могу да живим другачије него по срцу (…)“.

Љубав је осећање које побеђује све, а човек када воли и када је вољен осећа се лепо, срећно и задовољно. Волети је најлепша ствар на свету, јер љубав чини чуда. Она човеку даје крила и без ње живот не би имао смисла. Она је нежна и крхка, и мора се добро чувати. Због ове љубави срце човеку јаче куца, а тело му обузимају устрепталост и неки чудни жмарци. Она мења човека. Чини га узнемиреним и помало несгурним.

Невидљива а јака енергија љубави осети се у ваздуху. Она нас поткрепљује и храни за нове победе. Она нам уноси светлост и трачак наде када см тужни, када мислимо да нема излаза, она је ту да нас подигне и помогне да успемо. Због љубави, људи раде оно што им иначе не би пало на памет.

Не треба потцењивати снагу те снажне емоције и мислити да она није толико битна. Свакоме је потребна и свако ће се боље осећати ако има неког уз себе ко га воли, цени и верује у његове способности. То ће дати додатну мотивисаност за нова остварења. Љубав покреће свет, а свет покреће нас. Љубав покреће нас и треба да је ценимо док год је имамо.

Наставник: Маја Пејчић

Кад нисам у својој школи?

Почело је, као нешто што се дешева далеко од нас. У неком граду, у Кини, за који  је мали број људи чуо до избијања епидемије. Карантини, изолације, људи који певају са својих тераса, све смо то могли да видимо на снимцима који су долазили током јануара и фебруара из Вухана.  Ови снимци су у нама изазивали емпатију и забринутост. Три месеца касније Европа и читав свет се суочавају са истим проблемом, само то сада више није епидемија већ пандемија. У карантину и изолацији се сада налази највећи део развијеног Света. Најчешће коришћена  фраза постала је социјално дистанцирање. Међу првим очекиваним мерама, у условима пандемије, које су предузеле готово све државе била је и мера затварања образовних институција и прелазак на наставу на даљину.

Реакција наставника је била брза. Креиране су виртуелне учионице, испробане различите платформе, прилагођен је наставни материјал и захтеви према ученицима. Сатанци школских тимова преко вибер група су се показали ефикаснијим од многих одржаних у школи. Деловало је за тренутак, да нам зграде, зидови, учионице нису ни биле потребне од када имамо интернет.

Да не пренагљујемо  у доношењу закључака? Чему нас учи Историја? Да ли су школе одувек постојале?

Историја модерног школства почиње у касном XIX веку. Продором либералних идеја и тријумфом капиталистичког облика организовања економских односа појавила се и потреба за масовним образовањем. Идеја модерних европских либералних дражава брзо се проширила и на остатак Света. За само један век постављени високи стандарди масовног описмењавања и образовања становништва. Дакле школе какве данас знамо, постоје тек нешто мање од 150 година. Гледано очима историчара, то је трептај ока у укупном трајању цивилизације. То не значи да школе нису постојале пре овог времена. Јесу. Те школе су у средњем веку најчешће биле организоване при манастирима и катедралама, у антици као акдемије учених филозофа. Особености ових школа су биле што оне нису да су примале ограничен број ученика. Углавном су ти ученици потицали из имућнијих слојева друштва, односно из племства. Нашло се ту понекад места и за посебно надарене дечаке из породица које су припадале најнижим слојевима друштва, али је то заиста био изузетак.

Ово је најкраћи могући преглед историје школства. Он нам показује да су од настанка цивилизације па до данас постојали учитељи и ученици, и да су постојале школе које су биле углавном израз потреба одређених епоха. Оно што им је било заједничко је да су ученици и учитељи процес учења остваривали непосредно, комуникацијом..

Тек са дигиталномн револуцијом,  која се догађа од краја 20. века процес образовања и учења постаје могућ и на даљину, без тог непосредног контакта ученика и учитеља. У условима данашње светске пандемије то постаје једини могући начин одвијања образовног процеса. Школе су се преселиле на интернет у дигиталне учионице, учитељи и наставници покушавају да прилагоде наставне садржаје и динамику рада са ученицима у новом окружењу.

Историја није учитељица живота. Оно чему нас она  може научити, јесте да су историјске појаве и процеси динамични.. У овом контексту треба размишљати и о будућности школа односно начина на који ће се одвијати образовни процес.  Да ли ће се непосредни контакт ученика и учитеља показати сувишним у реализацији преношења знања и вештина? Да ли ће школе опстати искључиво као места неопходна за неговање социјалних вештина ученика?… Могуће је. Не знамо. Оно чему нас је историја научила је да су  значајне промене устаљених образаца живота настајале као резултат потребе прилагођавања заједница ради њиховог опстанка, да се то дешава данас и да ће се дешавати убудуће.

                                                                                                                   Момчило Миловановић

Школа у доба короне – шта кажу ђаци

                    Кратко анкетно испитивање о школским данима који протичу у кућној изолацији, уз наставу на даљину, спровели смо  почетком априла 2020. године. Питали смо ученике шта им се допада и шта им смета у учењу ван учионице, да ли им недостају школски другови, колико су забринути за здравље и сл. 

                     Међу добрим странама наставе на даљину убедљиво највећи број ученика (74,9%) истиче слободу да одабере у које време ће се бавити школским задацима (добро познато  флексибилно радно време).  Следе:  могућност да се дигитални садржај погледа више пута, заустави или убрза (49,5%) и комфор учења у соби уместо одласка у школу (36,2%).  Мање од 10% ученика сматра да су материјали за учење прослеђени преко интернета или ТВ-а довољно  занимљиви, а око 10% не налази предности у оваквом начину рада. 

                  Док се ученици листом изјашњавају да редовно раде домаће задатке (97, 5%) и да је њихова комуникација са професорима врло уредна (98,3%  каже да је редовна или претежно редовна), дотле се број ученика који свакодневно прате ТВ часове своди на око половину: 52,9% редовно прати, а 47,1% то не чини редовно.

                  Од свега што им не прија у седмицама када нису долазили у школу, ученицима убедљиво најтеже пада одвојеност од вршњака (76,3%), мада указују и на друге мане физичке одвојености од школе. Недостаје  жива реч и практична помоћ професора (30,5%), ваннаставне и слободне активности у школи (23,1%) и бољи увид у резултате учења (9,7%). Има око 11% ученика којима овакав начин учења одговара.

                         Подаци о забринутости ученика за сопствено здравље, здравље њихових укућана и пријатеља пале црвено светло! Четири петине њих изражава високу забринутост када смо их питали да степенују своју бригу на скали од 1 до 8 ( 81% означава степен 7 или 8).

                   Подаци у целини говоре да је највећи број ученика прихватио учење из дигиталног материјала и да успева да буде укључен у школски живот кроз редовну комуникацију са професорима и вршњацима. Иако они сада користе комфор и слободу да одаберу време за школски рад, ипак су жива реч и практична помоћ оно што недостаје и што би им омогућило бољи увид у резултате учења, као и прилику да се искажу у додатним програмима у школи (спорт, хор, глума, такмичења и сл). Концетрација је сада отежана због бриге за здравље и неизвесности која поткопава планове.                   

Резултат који се среће и међу основцима, важи увелико и за гимназијалце: изразито је тешко бити одвојен од вршњака. Школа је место најживље социјалне размене и остварује бројне формативне функције, па је разумљиво колико је сиромашнији живот без правих вршњачких  сусрета. Сада се види да друштвене мреже допуњују, али никако не замењују непосредан контакт међу блиским људима. Такође, јасно је да школа нема једино образовну фукнцију