мар 07

Debata

Nina Miladinović u Evropskoj školi debate

              Nina je bila usred drugog razreda kada je saznala za konkurs EU info centra – svojevrsnog informacionog i kulturnog centra misije Evropske unije u Srbiji. Konkurs je pozivao srednjoškolce da se prijave za školu debate i da nekoliko zimskih i prolećnih vikenda provedu u Beogradu učeći kako se debatuje. Nina je poslala prijavu i – primljena je. Usledila je obuka za tridesetak srednjoškolaca iz cele Srbije, pod vođstvom iskusnih trenera debatovanja. Tako je Nina postala debaterka ko zmaj, jer je kroz obuku mnogo puta ukrstila argumente sa vršnjacima, vežbala da pažljivo sluša, procenjuje, prigovara i poentira.

Paraćinci su  Ninu čuli u debatnoj sesiji pod nazivom Evropski savet treba / ne treba da se bira na neposrednim izborima, . Tada su naši gosti bili i drugi polaznici škole debate – srednjoškolci iz Niša, Kragujevca, Beograda i td. Završetak ovogodišnje škole debate bila je svečana dodela sertifikata u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Desetak školskih drugova i drugarica proveli su sa Ninom jedan zanimljiv dan u Beogradu, u organizaciji EU info centra.

мар 07

Frankofonija

Mart – mesec frankofonije
DANI FRANCUSKE KULTURE U GIMNAZIJI

Mart je međunarodni mesec frankofonije, a prošlog proleća i mi smo se priključili frankofilima, predvođeni Francuskim institutom u Srbiji, profesorkama francuskog jezika u našoj školi i učenicima koji odavno govore francuski. Želeli smo da učionice, kabineti i hodnici nakratko postanu kutak frankofone kulture i da tako, pored francuskog jezika, unesemo u školu boje impresionista, melodiju Marseljeze, istorijsku slavu revolucionarnih bataljona, peščane dine ispod Sent Egzeperijevijevog aviona i uspomene sa školske ekskurzije na Azurnoj obali. Naši učenici interesovali su se za film, pop muziku, modu i strip kao izraze moderne frankofone kulture. U sali muzičke škole priredili smo veče francuske poezije i muzike. Izašli smo i na ulice kako bismo podsetili sugrađane ko je Pjer De Kuberten i da bismo ih, onako školski, preslišali. Na naše iznenađenje, stariji gospodin na tečnom francuskom brojao je do dvadeset, a učinilo nam se da se i baget toga dana malo bolje prodavao. Službenici jedne banke u našem gradu saznali su da su kredit i banknota ušli u jezik finansija baš iz francuskog.
Veliki Kami, Igo, Zola, Ruso, Montenj, Sartr, Ravel, Berlioz, Mone, bračni par Kiri i mnogi, mnogi drugi predstavnici ove velike kulture sa nama su na časovima u gimnaziji, kao što su odavno u učionicama, galerijama, teatrima i bibliotekama na svim kontinentima sveta.

мар 06

Igrale se delije iz naše gimnazije

Upisujući ovu školu gimnazijalci su svesni da ih očekuje naporan rad. Obimni nastavni program, gust raspored časova iziskuju dosta vremena. Ali naši gimnazijalci ne bi bili gimnazijalci da sve ovo ne začine nekim zanimljivim dopunskim radom. Kao i svake godine, i ove je održana Svetosavska akademija u organizaciji naše škole. Značajan deo programa pripao je “folkorašima”, stoga smo odlučili da porazgovaramo sa Vanjom Cvetković, koreografom folklorne sekcije. Evo dela našeg razgovora:

Zašto baš folklor i kada se rodila ideja o folkloru?
„Zato što želimo da očuvamo i negujemo našu kulturu i tradiciju, a nema boljeg načina za to od igre i folklora.“

Da li se neko od vas bavi nekim drugim plesom?
„Trenutno ne, ali neki od nas bavili su se folklorom, doduše kraći vremenski period ali svako iskustvo je korisno.“

Koliko dugo ste spremali ovu tačku?
„Aktivno smo je spremali dva meseca, sami smo izradili koreografiju koju smo kasnije uvežbavali i usavršavali.“

Da li vam je neko od profesora pomogao?
„Trudili smo se da sve samostalno odradimo, mada je profesorka Svetlana od početka podržavala našu inicijativu i ideju, i pobrinula se za nabavku dela nošnji.“

Koliko je teško bilo da se uskladite?
„Nije bilo lako jer se niko od nas profesionalno ne bavi folklorom, ali smo zajedničkim snagama i trudom uspeli da na priredbama naše škole unesemo malo veselja, smeha i veselih boja.“

Kako ste nabavili nošnju?
„Taj deo oko tačke bio je najkomplikovaniji. Jedno kulturno umetnčko društvo htelo je da nam izađe u susret, međutim, u poslednjem trenutku saznali smo da su zbog prirodnih nepogoda sprečeni. Nekako smo se organizovali, što mi, što profesorka i škola i zajedno smo uspeli da nabavimo svu opremu koja nam je bila potrebna.“

» Novije objave