Кратко анкетно испитивање о школским данима који протичу у кућној изолацији, уз наставу на даљину, спровели смо почетком априла 2020. године. Питали смо ученике шта им се допада и шта им смета у учењу ван учионице, да ли им недостају школски другови, колико су забринути за здравље и сл.
Међу добрим странама наставе на даљину убедљиво највећи број ученика (74,9%) истиче слободу да одабере у које време ће се бавити школским задацима (добро познато флексибилно радно време). Следе: могућност да се дигитални садржај погледа више пута, заустави или убрза (49,5%) и комфор учења у соби уместо одласка у школу (36,2%). Мање од 10% ученика сматра да су материјали за учење прослеђени преко интернета или ТВ-а довољно занимљиви, а око 10% не налази предности у оваквом начину рада.
Док се ученици листом изјашњавају да редовно раде домаће задатке (97, 5%) и да је њихова комуникација са професорима врло уредна (98,3% каже да је редовна или претежно редовна), дотле се број ученика који свакодневно прате ТВ часове своди на око половину: 52,9% редовно прати, а 47,1% то не чини редовно.
Од свега што им не прија у седмицама када нису долазили у школу, ученицима убедљиво најтеже пада одвојеност од вршњака (76,3%), мада указују и на друге мане физичке одвојености од школе. Недостаје жива реч и практична помоћ професора (30,5%), ваннаставне и слободне активности у школи (23,1%) и бољи увид у резултате учења (9,7%). Има око 11% ученика којима овакав начин учења одговара.
Подаци о забринутости ученика за сопствено здравље, здравље њихових укућана и пријатеља пале црвено светло! Четири петине њих изражава високу забринутост када смо их питали да степенују своју бригу на скали од 1 до 8 ( 81% означава степен 7 или 8).
Подаци у целини говоре да је највећи број ученика прихватио учење из дигиталног материјала и да успева да буде укључен у школски живот кроз редовну комуникацију са професорима и вршњацима. Иако они сада користе комфор и слободу да одаберу време за школски рад, ипак су жива реч и практична помоћ оно што недостаје и што би им омогућило бољи увид у резултате учења, као и прилику да се искажу у додатним програмима у школи (спорт, хор, глума, такмичења и сл). Концетрација је сада отежана због бриге за здравље и неизвесности која поткопава планове.
Резултат који се среће и међу основцима, важи увелико и за гимназијалце: изразито је тешко бити одвојен од вршњака. Школа је место најживље социјалне размене и остварује бројне формативне функције, па је разумљиво колико је сиромашнији живот без правих вршњачких сусрета. Сада се види да друштвене мреже допуњују, али никако не замењују непосредан контакт међу блиским људима. Такође, јасно је да школа нема једино образовну фукнцију
