Кратка анкета спроведена с почетка априла 2020. године открива како су се професори у овој школи снашли у првим седмицама примене наставе на даљину, у околностима опште изолације због епидемије вирусом корона. Њихово мишљење о предностима и недостацима виртуелних учионица, дигиталном наставном материјалу и условима у којима раде, вредно је пажње интерних и екстерних процењивача.
Већина професора већ је користила дигиталне садржаје за наставу и интернет мреже за комуникацију. Ипак, скоро 77% професора види тренутну ситуацију као прилику за убрзани развој својих дигитаалних вештина. Ово може бити дугорочна добит за школу иако је подстакнута ванпрофесионаним околностима.
Припремање за наставу која је одједном напустила стари колосек за већину наставних предмета, било је тежак задатак за практичаре. Стога је скоро половина њих изнела да се теже припрема у новим околностима (46,2%). Дискутоваћемо касније о могућим основним и придодатим разлозима за то.
Велики број професора истиче неколике предности подучавања на даљину. Оне су, судећи по високој узајамној сагласности, здушно прихваћене: флексибилно време за рад (59%), богатији прилози за наставу (56,4%) и комфор рада од куће (41%). Упркос бојазни да ће ученици бити пасивнији у новом начину рада, чак 43,6% сматра да ђаци редовније раде сада када користе рачунар и паметни телефон за школске задатке. Нешто више од четвртине професора процењује да нема битних предности у дигитализованој настави.
Крупне замерке на рачун наставе на даљину истичу се по томе што их налази велики прој практичара али исто тако и зато што имају велику педагошку тежину. То су: (а) одсуство правог увида у квалитет и ефекте наставе и (б) тешкоће у процењивању постигнућа ученика. Професорима далеко мање смета што не могу да остваре све планиране циљеве предметног програма и то што је компликовано ускладити наставу која одступа од уходаног плана. Извесно је да би неки проблеми били знатно умањени кроз искуство примене нових метода. Петина професора мисли да недостаци нису суштински битни, те би се вероватно лако могли превазићи.
С обзиром да је преко половине укупног броја професора истакло богатство дигиталних прилога као квалитет наставе, не чуди њихова спремност да и касније користе исте методе у раду са ђацима и онда када се врате у школу (38,5% ), док близу 54% каже да ће их користити за неке наставне теме. Када се погледа у целини, то је убедљиво доминантно опредељење. Нешто мање од 8% неће наставити да примењује ништа из периода школе на даљину, о чему ћемо касније дискутовати.
Професори успешно превазилазе кризу здравственог ризика и наглу промену свог свакодневог професионалног ангажовања (вероватно и промену у приватном животу), јер већина износи да ризик по здравље само у мањој мери омета њихов рад (56,4%) или га не омета нимало (25,5%). Само око 18% обавља свој посао у битно измењеним условима, под емоционалним оптерећењем (страх, брига, неизвесност).
У целини, подаци које су пружили професори показују да је школска година настављена уз ослањање на изграђене ресурсе и спољну подршку (ТВ часови, алати, препоруке, туторијали), упркос потресима током исхитреног прилагођавања. Било би још боље да су инструкције за прелазак на другачији начин рада биле јасније и доследније. Поједини предметни програми и наставне целине тешко или никако се не могу замислити без практичног рада, непосредног контакта између ученика и професора или без опреме и реквизита. Стога и варирају оцене за квалитет тренутне праксе, као и заинтересованост практичара за дугорочну примену модела у настави на даљину. Дубоко интерактиван – посао подучавања, сада показује колико је прилагодљив и шта, ипак, недостаје.
Мада питање сарадње међу колегама није обухваћено анкетом, додајемо овде да је одмах по наступању ванредне ситуације успостављена свакодневна комуникација међу колегама кроз интернет мреже (вибер групе). Поједине су служиле за координацију послова стручних органа и школских служби. Друге су настале из потребе за информисањем и подршком међу колегама. Комуникација је била интезивна до усијања првих 10-15 дана, да би се затим наставила мање интезивно и уз стабилизовање учесника. Та размена има карактер професионалне сарадње, исто колико и солидарне људске подршке.
