На овом месту наћи ћете информације и савете који вам могу помоћи а одаберете студије. Како већина гимназијалаца наставља образовање на високошколским установама, професионална оријентација више се односи на питања о факултетима и предстојећем студирању него на занимања и запослење.
Секцију о професионалној оријентацији уређује школски психолог. Сарадници и гости чије прилоге ћемо овде објављивати, олакшаће вашу потрагу за факултетима и усавршавањем која вас води ка жељеној професији.
ШТА ДА СТУДИРАМ? ЧИМЕ ДА СЕ БАВИМ?
Ученици завршеног разреда увелико размишљају о будућим студијама, а и млађима је ово питање све ближе. Зато је наша тема како одабрати прави факултет и шта је важно да би се дошло до одлуке.
Могућности су веће него што вам се чини
На почетку, добра вест гласи: нико није рођен само за један једини посао или професију. Ово значи да у размишљању о својој будућности треба да обухватимо подручје професионалног рада у које улазе сродна занимања и студије, а који се везују за наше склоности. На пример, онај који добро црта може бити дизајнер, графичар, архитекта, сликар, моделар, модни креатор и сл. Зато најпре треба бацити један широки поглед на професије и студије уважавајући властите склоности. Тек касније сузићемо опције.
Да ли сам ја за тај факултет?
Да ли сам ја за тај и тај факултет, често је питање матураната. За одговор на ово питање корисно је посетити веб презентацију факултета где се налазе информације о областима које се изучавају, о знању и вештинама које се стичу, а све чешће и о пословима за које се студенти припремају. Нека вас не поколеба нови речник – семестар, силабус, бруцош, академска година, ЕСП бодови … наћи ћете значење ових израза на крају овог текста. Запишите број телефона или е-адресу у одељку „за будуће студенте“ и обратите се факултету за све што желите да сазнате. Разговарајте са неким ко студира или је недавно завршио исти факултет. Проверите шта раде професионалци који су завршили дате студије.
Лична формула
Своје особине, припремљеност и предзнање за неку академску област можете сагледати поштеним погледом на себе (или боље рећи у себе), као и уз помоћ пријатеља, рођака, стручњака. Факултети често објаве и кратак тест за потенцијалне студенте да би они сами себе проверили. Психолози имају технике којима се служе за ове потребе, такође. Будите сигурни, наше интектуалне снаге и вештине јасно долазе до изражаја у свакодневном животу и мало ко ће се преварити када процењује овако нешто. Профил способности осликава јаке и слабе стране неке особе, али не треба да заборавимо темперамент, вредности, личну филозофију и егзистенцијалне тежње, када се бавимо животном перспективом. Хоћу да кажем, није једино важно да ли можеш, него и да ли волиш (да нешто учиш, да обављаш неки посао).
Како учите?
Студирање је наставак вашег школовања. Иза вас је доста година образовања и сигурно је да већ много знате о учењу, преслишавању, оцењивању, тестовима и сл. На основу начина на који сте се носили са школским лекцијама већ знате како волите да учите и како стижете до најбољег резултата. То се итекако може искористити за правилан избор факултета. Неки ће кренути према студијама које захтевају аналитично читање текста, други према рачунању, а трећи према изради макета, шема и графикона. Размислите какво учење је за вас најлагодније и најефикасније и сетите се које дисциплине траже баш такав рад.
Шта вас стварно занима?
Оријентишите се према студијама које су повезане са вашим омиљеним предметима у школи или бар са вашим (вечним а не утаженим!) интересовањем за нешто (прошлост, људско тело, земљу, климу, компјутерски језик, живи свет, космос, медије, гене, екологију …). Ако нисте изучавали у школи, можда сте радо читали, гледали телевизијске емисије или на јутјубу, открили у филмовима или књигама, неку област која вас увек заинтересује и задржи. Добро је познато да се не умарамо када радимо оно што волимо и да су бројни хобији прерастали у права занимања. Дакле, шта волите да радите? Шта вам никада није досадно или тешко?
Особе које вас добро познају
Питајте наставнике, менторе, тренере, учитеље … шта мисле о вашим способностима, таленту, истрајности. Особе које су вас добро упознале током школовања или кроз неку додатну активност (спорт, музика, страни језик, глума) могу вам дати утемељену процену ваших особина и тако вам помоћи у одлучивању.
Зреле одлуке
Родитељи и сродници некада навале, а некада се строго држе по страни, у жељи да одлука о будућности буде она права. Између ових крајности је подршка коју примате уз слободу и одговорност за сопствене изборе. Уколико сте упознали занимање родитеља и чини вам се згодно да се за неколико година прикључите оцу или мајци као колега у истом послу, то може подстаћи одлуку о будућој професији и факултету. Ипак, важно је да знате да се професионалне и академске склоности једне особе формирају као лична, а не породична (или фамилијарна) развојна димензија.
Кад ће та каријера?
Да ли се лако долази до плаћеног посла после студија – то је питање којег се сви сете када размишљају о каријери, зато ћемо се и тиме позабавити. Сигурно је да постоје тзв. дефицитарна занимања у којима је лакше доћи до полса, као и она која слове за уносна (тренутно то су програмери, адвокати). Истине ради, зараду не доноси сушта квалификација, него упоран рад и доказивање усред конкуренције.
Свако мора да одмери значај ових фактора за себе лично. Потпуно је разумљива жеља да се остваримо у послу за који се припремамо, што пре након студија. Финансијска мотивација (плата, зарада) може да доминира када бирамо професију, али имајте на уму да, на дуге стазе, неће бити важнија од тзв. унутрашњих покретача: задовољство, понос, инспирација, самопоуздање што учимо или радимо нешто што нас испуњава а не нешто што прети да постане тамни вилајет од понедељка до петка.
Усавршавању нема краја
Обавезно погледајте како гласе огласи у којима се нуди посао. Приметићете да се, осим квалификације, говори о позицији, додатним вештинама, толеранцији на кратке рокове, тимском духу, спремности на ново учење … и још о много чему што је додатак школској спреми. Управо то говори да поред студирања има доста простора (и потребе!) за усавршавање које вас води ка жељеном послу.
Мали речник термина за будуће студенте
Академска година – исто што и школска година, али за универзитетско образовање;
Академац – студент;
Бруцош – студент- почетник, студент који још није положио ниједан испит;
Силабус – кратак преглед садржаја неког образовног програма, обично предмета на факултету;
ЕСП бодови – бодови који се додељују предметима на факултету тако да у збиру испуне
прописану квоту;
Основне студије – студије које долазе одмах после средње школе; зову се још и студије првог
степена;
Семестар – део академске године, слично као полугодиште у школи;
Универзитет – заједница високообразовних, научних и истраживачких установа и центара;
Факултет – високообразовна установа која може да обухвати више појединачних студијских
програма (нпр. Пољопривредни факултет, Филолошки факултет)
Студијски програм – образовни програм током којег се стиче високо oбразовање или специјализација.
Школски психолог
Весна Илић
