Први мај се данас обележава широм света, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима 1886. године захтевали осмочасовно радно време. Први конгрес 2. Интернационале, одржан 1890. годинеје установио да је„ Први мај заједнички празних свих земаља на којим радничка класа треба да манифестује јединство свих захтева и своју класну солидарност.“ Од тада се сваке године баш 1. Маја обележава празник радника и њихових права свуда у свету.
Занимњив је податак да се овај дан славио ка о државни празник и у Хитлеровој Немачкој. У Амерци, где је све и почело, се одустало од прославе јер се сматрало да је комунистички празник. Они славе Празник рада првог понедељка у септембру.
Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протесним скуповима у Београду а у српском селу две године касније. Обележавање овог празника у Србији прошло је дуг пут- од забране одржавања којој су пркосили радници протесним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе коју је увео Тито 1945. ггодине. Слављење тог празника представљало је борбу не само за радничка, већ и за политичка рава и слободе.
У србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак. Ове године таквих уранака неће бити због пандемије и ванредне ситуације у земљи. Црвени каранфил- симбил радничког бунта.
Наставник историје Малина Петровић
