Љубав као покретач свих ствари у животу
Живот је састављен од тренутака љубави, и живот без тих тренутака је бесмислен. Говорити о љубави, то значи волети.
Због љубави многи су спремни померити планине, скинути звезде с неба, отићи на крај света и савладати разне препреке. Љубав је оно што животу даје смисао и без ње ћемо увек осећти мањак. Љубав је смисао живота. Зашто? Зато, јер људи који воле животу дају смисао.
Па добро, кажу да је смисао живота то што ми животу дајемо смисао. Мој смисао је љубав. И ето, заљубљена сам у живот, а у ствари заљубљена сам у љубав. И увек је било тако. Љубав ме је покретала. Да постојим. Да пишем. Да стварам. Да учим.
Прва озбиљна лекција коју сам научила је давање љубави онима који су је мени давали. Када се двоје нађу, чији је примарни импулс давање, догоди се примање љубави. Догоди се љубав. Љубав боли. Да, али само живот без љубави значило би не живети. Испуњеност, стрпљење, смиреност, нереаговање, осмех, нови живот – долази из љубави. Љубав је моја зона комфора. Љубав би требало свима да буде зона комфора.
Није љубав рећи само „ВОЛИМ ТЕ“. Љубав се доказује и најмањим ситницама. Било да су то шарене кутијице, чоколадице , или пак љубавна писма. Свака ситница је вредна баш као и коцкца чоколаде. Љубав је провести дан са својим најмилијима. Љубав је волети неког онаквог какав он стварно и јесте. Љубав се деси онда када се најмање надаш. Љубав је сањати драгу особу. Љубав може усрећити људе и омекшати њихово „каменито срце“. Љубав се мора одржавати загрљајем или коцкицом чоколаде.
Љубав је вечна инспирација песницима, писцима, режисерима. О великим љубавима писане су песме, препричаване приче и она је одувек била непресушни извор инспирације разним уметницима.
Када би мени дали један дан,
Ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
Ко је добар, а случајно сам.
Играли би, причали би нешто,
Трчали би, скакали би вешто
Ја и добар, а случајно сам.
Када би мени дали кишобран,
Ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
Ко је добар, а случајно сам.
Кишило би, док ми корачамо,
Пола тамо, а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
Ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали један дан,
Ја га не бих потрошио сам.
-Брана Црнчевић-
Због љубави су се водили ратови, па макар то звучало и у пренесеном значењу. Због љубави се и Ана Карењина бацила под воз, јер је одбила да живи без ње – „Ја не могу да живим другачије него по срцу (…)“.
Љубав је осећање које побеђује све, а човек када воли и када је вољен осећа се лепо, срећно и задовољно. Волети је најлепша ствар на свету, јер љубав чини чуда. Она човеку даје крила и без ње живот не би имао смисла. Она је нежна и крхка, и мора се добро чувати. Због ове љубави срце човеку јаче куца, а тело му обузимају устрепталост и неки чудни жмарци. Она мења човека. Чини га узнемиреним и помало несгурним.
Невидљива а јака енергија љубави осети се у ваздуху. Она нас поткрепљује и храни за нове победе. Она нам уноси светлост и трачак наде када см тужни, када мислимо да нема излаза, она је ту да нас подигне и помогне да успемо. Због љубави, људи раде оно што им иначе не би пало на памет.
Не треба потцењивати снагу те снажне емоције и мислити да она није толико битна. Свакоме је потребна и свако ће се боље осећати ако има неког уз себе ко га воли, цени и верује у његове способности. То ће дати додатну мотивисаност за нова остварења. Љубав покреће свет, а свет покреће нас. Љубав покреће нас и треба да је ценимо док год је имамо.
Наставник: Маја Пејчић
