Археолошки локалитет Дреновац, у близини Параћина, многи с правом називају неолитским мегалополисом. Овај величанствени праисторијски локалитет представља једно од највећих неолитских насеља у нашој земљи, и шире, у коме је живело више од 2000 становника. Више од 700 објеката различитих намена је пронађено заједно са са више од десет хиљада артефаката. Савремена археолошка истраживања трају већ 15 година, а српским археолозима, придружили су се и стручњаци са Kембриџа.
Најстарији слојеви у Дреновцу датирају из шестог миленијума пре нове ере, а прави процват насеље је доживело у доба млађег неолита- винчанске културе. У доба неолита људи су обрађивали земљу и узгајали храну, правили су одећу и обућу. Ту су и почеци занатске делатности.
Анализа артефаката из Дреновца требало би да укаже да ли су домаћинства правила грнчарију за своје потребе или је постојао неки вид организоване производње. Kуће су грађене од природних и људима доступних материјала, једноставно, али вешто. Неки стамбени објекти били су површине 60 квадратних метара, а други су чак су имали и спратове, пише РТС ( Погледајте видео).
„Архитектура је овде фантастична, имате дивне фигурине Венере, праву индустрију грнчарије, аутентичне остатке кућа, ово је заиста све фантастично“, каже Чери Френч, професор на Одсеку за археологију на Kембриџу.
„Ово је изузетно налазиште, куће су веома добро очуване и имамо аутентичан материјал на поду грађевина. Веома је добро имати нетакнуте слојеве из којих је могуће узети узорке за анализу“, нагласио је Ијан Остерајхер, докторант Kембриџа.
Неолитски мегалополис
„Геофизичким методама показали смо да су насеља на овом подручју урбанистички била доста добро организована, што нам говори да је постојала друштвена хијерархија. Из изгледа насеља закључујемо да су становници обрађивали удаљене парцеле. Међутим, да ли су то радили индивидуално, или по принципу задруге, желимо овим истраживањима да сазнамо“, рекао је проф. др Славиша Перић, руководилац пројекта Дреновац.
Није познато где и како су сахрањивали своје преминуле. Што је чест случај у старчевачкој, а нарочито у винчанској култури централног Балкана. Није јасно ни због чега су се након неколико страдања кућа у пожару и природних катастрофа, становници враћали и поново градили насеобине. Међутим, тајна лежи у шест и по метара дебелом културном слоју, који треба да се обради сарадњом наших археолога и археолога из Kембриџа.
„Желимо да сазнамо зашто је дошло до ватре и до уништења локалитета и како је дошло до тога да се локалитет затрпа. Покушаћемо нашим радом овде да објаснимо како су ерозије томе допринеле и да реконструишемо догађаје“, рекао је др Тонко Рајковача, са Одсека за археологију Универзитета Kембриџ.
„Мислим да су колеге са Kембриџа виделе праву вредност овог локалитета. Нажалост, ми већ деценију и по покушавамо да у то уверимо и све ове који одлучују о нашој егзистенцији и овог пројекта“, пожалио се археолог проф. др Славиша Перић.
Археолошка ископавања у Дреновцу настављају се током лета, а до тада у лабораторијама у Kембриџу биће анализирани узорци керамике и фрагмената из неолитских кућа, а на основу резултата ће се радити на реконструкцији начина живота становника и њихове комуникације са суседима.
Преузето са сајта: www.sveoarheologiji.com