РЕЧ ШКОЛСКОГ ПСИХОЛОГА

КАД НИСАМ У СВОЈОЈ ШКОЛИ

Март 2020.

Прећи ћу одмах на ствар. Сећате се оне дечје песме Кад нисам у својој шкоооооли, мене моја душа боооооли … Ето и то се десило: нисмо у школи, цела школа је прешла у телефон. А шта је са душом?

Већ читаву једну седмицу живимо у ванредној ситуацији. Не спавамо и не будимо се у старо време, дан је изгубио познати ритам, не виђамо се као пре, нема тренинга, отказују се рођендани. Је л неко ставио свет на паузу? Ако се још увек трудите да разумете шта нас је снашло, то је сасвим у реду. Многи кажу да живимо историјске тренутке и да свет неће бити исти после Corona пандемије. Могуће. Уколико сте, пак, укапирали да су кључне речи ПРИЛАГОЂАВАЊЕ и СТРПЉЕЊЕ онда сте у предности. Можемо много НАУЧИТИ о себи и свету око себе у овако ванредним условима. Идемо редом.

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ

Излазак из куће строго је ограничен, у кући се проводи готово читав дан и то заједно са осталим члановима породице, евентуално и проширене породице. Зато размотрите услове на које можете да утичете. На пример, поделите простор у кући на функционалне целине као прибогу територије у игрици. Не освајајте фотељу, нисте у Игри престола, договарајте се. Старији и млађи имају различит ритам дневних активности и потреба, можете сви бити задовољни. Пуњач за телефон уступите и другима (сви више користмо телефон ових дана), ограничите боравак у купатилу на разумну минутажу како би и други дошли до њега, скините слушалице када разговарате са укућанима. Имајте разумевања за старије чланове породице јер се њима саветује да користе засебну просторију и да што мање буду у контакту са млађима, због ризика од инфекције. Дистанца има сасвим друго значење у данима епидемије, она управо значи да подржавамо људе и да смо одговорни.

Није природно, ни пријатно, али сада је неопходно да се супротставимо пориву да се загрлимо и ћућоримо. Биће дана.

СТРПЉЕЊЕ

Нико не зна колико ће ово да траје. У другим деловима света било је потребно најмање три месеца. Значи, треба да се припремимо за маратон а не за спринт. Бројање дана може једино да нас баци у бедак. Мудрије је да бројимо прочитане књиге или одгледане филмове. Наштимовати себе на дужи рок тражи неку врсту самоконтроле, штедљиво трошење живаца и суздржану наду све до циља. Сада имамо прилику да испробамо зен

УЧЕЊЕ

Учење је још једна ствар о којој се доста прича ових дана. Ђаци уче из тв емисија, наставници уче да користе дигиталне платформе за наставу на даљину, а цео свет учи како да изађе на крај, јер нико није искусио пандемију у свету какав је наш. Не заговарам једино интроспекцију, али руку на срце, ово му дође као експеримент у коме смо принуђени да учествујемо. Па кад је већ тако, хајде да научимо нешто, прилика је (авај!) ексклузивна. Имам у виду школско учење „где год нађеш згодно место – улогуј се“, али и свако друго искуство из ове нужне осаме. Једног дана, причаће се.