1878.- После нужне административне преписке званичне власти, Министар просвете и црквених дела 1. септембра 1878. године доноси акт о постављењу старешине гимназијске реалке у Параћину и првих наставника предавача, одређујући им при томе и годишњу принадлежност. Овим актом су практично окончане све формалности око установљења гимназије у Параћину, а 1. септембар 1878. године може се узети за званичан почетак рада ове установе.
За заступника директора Параћинске гимназијске реалке постављен је Ђорђе Милићанац дотадашњи учитељ у основној школи код Саборне цркве у Београду. Поред Ђорђа Милићанца за предаваче су постављени још и Тодор Јовановић, свршени студент филозофије и параћински свештеник Захарије Петковић.
1898.- Први период непрекидног рада параћинске ниже гимназије трајао је пуних двадесет година, од 1878. до 1898. године, када је гимназија укинута, према податку из Шематизма Краљевине Србије за 1899. годину.
1910.- После 12 година паузе, гимназија у Параћину је поново отворена 1910. године, као приватна троразредна гимназијска реалка, према подацима објављеним у Државном календару Краљевине Србије из 1911. године, када је прерасла у четвороразредну школу. Године 1912. гимназија добија и пети разред, а 1913. и шести разред.
1914. – Без обзира на Балканске ратове с Турском и Бугарском, параћинска гимназија није прекидала рад, али је то морала да учини 1914. године када је почео велики светски рат. У том периоду гимназија у Параћину није радила.
1919. – „Краљевским указом Његовог Велицанства Краља Петра И отвара се непотпуна самоуправна гимназија у Параћину. Службени број 38369/1919.“38 Овим указом започео је трећи период живота параћинске гимназије, под пуним називом: Краљевска српска приватна гимназија у Параћину.
Први предавачи у њој били су:
Вучета Стојановић, вероучитељ,
Босиљка Јовановићка, српски,
Светислав Фелибад, јестаственица,
Тања Андрејевић, певање и
Јанићије Поповић, директор (предавао математику, гимастику и јестаственицу.)
У тадашњој гимназији изучавали су се следећи предмети:
веронаука, српски, немачки, француски, руски, латински, грчки, земљопис, историја, физика, хемија, математика, нацртна геометрија и филозофска проподевтика.
1929. – Свој десетогодишњи период рада гимназија је окончала 1929. године. Угашена је акто бр. 9619 од 20.09. 1929. године, као четвороразредна гимназија „Вук Караџић“
1935. -Наредних шест година варош и општина Параћин остали су без гимназије, али борба локалних власти и градана да се гимназија реактивира није престајала у том периоду.
Министартво просвете Краљевине Југославије актом број 12389 од 6. октобра 1935. године одобрило је поновно отварање гимназије у Параћину. Гимназија се отварала поступно и могла је да буде непотпуна самоуправна гимназија.
1961.- После редуцирања гимназије, како се тада звао процес њеног постепеног укидања, оконцан 1961. године, Параћин није дуго остао без своје средње елитне школе.
1965.- Само четири године касније, према одлуци Скупштине општине, 1. септембра 1965. године параћинска гимназија поново се отвара, по пети пут у својој историји.
Сходно идеологији тога времена, најугледнија средња школа добија име „13. октобар“, по дану ослбођења града и околине у Другом светском рату. Интересовање за нову гимназију било је велико, и у јунском и септембарском року уписано је укупно осам одељења, односно 250 ученика. Просторије нове гимназије налазиле су се у северном крилу здања средњошколског центра, данашње Позориште, у приземљу и на спрату, где су поред учионица биле смештене канцеларија директора и администрације, кабинети и зборница за професоре. Тај школски простор гимназија је делила по сменама са ученцима тадашњег ШУП-а, односно Школе ученика у привреди. Гимназија „13. октобар“ имала је свој амблем и доста строга правила школског реда. Обавезне су биле униформе за све уценике. Девојке су носиле црне радне кецеље, а младићи плаве блузе са обавезним амблемима. Ношење дугих коса, зулуфа, уских панталона и слицних помодних детаља, који су силовито долазили као обележје западњацке бит-генерације, строго су санкционисана према школским прописима. Дежурни наставник, а врло често са њим и директор стајали су ујутру на вратима школе и лично контролисали сваког ученика
1978. – На основу договора република и покрајина СФРЈ обављених 1975/76. године, различитим темпом уводе се нови програми за средње усмерено образовање. У СР Србији ван САП популарна „Шуварица“ уведена је школске 1977/78. године.
1990. – Закон о средње образовању и васпитању, објављен у службеном гласнику СР Србије број 5 – 1990. године вратио је поново институцију гимназије која је постојала све до реформе средњошколског образовања 1974. године. Саобразно овом Закону и Правилнику о плану образовања и васпитања септембра 1990. године стартовала је поново и параћинска гимназија, са два одељења природно-математицког и два одељења друштвено-језичког смера.
Укупна радна површина коју заузима парацинска Гимназија износи 2200 м2. У приземљу двоспратне зграде смештена је зборница и канцеларије за управу школе, а у анексу на јужној страни библиотека и два кабинета за рачунарство и информатику.
